Економско-трговинска школа основана је 21. маја 1939. године указом Њ. В. Краља Петра II и краљевских намесника на предлог Министра трговине и индустрије. Њен тадашњи назив био је Државна трговачка академија.
Оснивање Академије био је значајан догађај у просветном и културном животу града Крушевца, али и вредан у развитку наших стручних школа. Путеви развоја водили су ка инустријализацији и јачању градске привреде, а за организовање ових промена осим капитала била је потребна и стручна радна снага. Наш град је добио једну од пет новоотворених школа у земљи, а другу у Моравској бановини.
Настава у новоотвореној школи отпочела је 12. септембра 1939. године у згради Трговачке омладине Крушевца (зграда у којој се данас налази Крушевачко позориште и Културни центар Крушевац), на чијем челу се налазио Чедомир Чеда Илић, који је најзаслужнији за подизање Дома трговачке омладине Крушевца, као и за оснивање Државне трговачке академије.
Прве године постојања Академија је уписала два мешовита одељења од по 38 и 44 ученика узраста од 14 до 19 година. Настава се одвијала уз велике напоре, а највећи проблем представљала је набавка уџбеника, те реализација плана и програма. Сваки наставник предавао је више предмета, па и изван своје струке, јер у односу на потребе није било одговарајућих кадрова.
Државна трговачка академија 1949. године мења назив у Економска средња школа, а 1960. године у Економска школа.
Решењем СО Крушевац из 1967. године дата је сагласност о спајању Економске школе и Школе ученика у трговини у Крушевцу у једну образовну установу – Школски центар за образовање економских, трговинских и угоститељских кадрова Крушевац. Решењем СО Крушевац из 1973. године, извршена је промена дотадашњег назива установе у Економски школски центар „Иво Лола Рибар“.
Печат који је школа оставила 60-их година представљају успеси у спортским активностима. У школи је од 1952. до 1974. године постојало друштво „Партизан“, а затим школско друштво за физичку културу. У рад Друштва били су укључени сви ученици школе кроз следеће секције: рукометну, одбојкашку, гимнастичку, атлетску, фудбалску, кошаркашку, стоно-тенисерску, шаховску, пливачку, ритмичку и стрељачку. Најмасовнија активност била је такмичење за Народну спортску значку у којој су учествовали сви ученици и наставници школе, а готово да није било ученика који није освојио једну од три значке.
Земљотрес који је задесио Крушевац са околином 1972. године, оставио је трага на град, посебно на Економски школски центар који је том приликом остао без својих просторија, те су ученици били распоређени у згради Техничког школског центра и у згради основне школе Васпитно поправног дома. По речима директора Велимира Мојсиловића, настава се у оваквим условима споро организовала и тешко је било направити распоред пратећи педагошке захтеве. Тако се јавила потреба за изградњом нове зграде Економског школског центра, чему се и приступило у августу 1973. године.
Нова школска зграда, завршена 1975. године, била је опремљена савременим кабинетима и учионицама. ЕШЦ је био један од малобројних школских центара у ужој Србији који је имао компјутер, машину за аутоматску електронску обраду података у настави, а коју је купио уз помоћ крушевачке индустрије.
Исте 1975. школа доживљава још једну промену назива у Образовни центар „Иво Лола Рибар“.
Године 1987. донет је нови закон о школству који је предвидео да једна школа не може имати више од три струке, па је Образовни центар морао да подлегне реорганизацији. Тада су створени: ООУР „Економска школа“, ООУР „Грађевинска школа“ и радна заједница. Верификација школе извршена је 26.09.1988. године од стране Републичког комитета за образовање, науку и културу, када школа добија сагласност за образовно-васпитну делатност у економско-комерцијалној струци за образовне профиле економски техничар и комерцијални техничар, правно-биротехничкој струци за образовне профиле правни техничар, техничар друштвене самозаштите и техничар за управне послове, и у текстилној струци за образовне профиле техничар-конфекционар и конфекционар.
Данашњи назив, Економско-трговинска школа, постоји од 13.02.1991. године када је као самостална установа код Привредног суда у Краљеву регистрована са неизмењеним регистарским бројем – 7352689.
Школа добија и своје издвојено одељење у Ћићевцу које је верификовано Решењем 022-05-00076/94-03 од 05.06.1995. године за економске техничаре и трговце.
Године 2003. школа је ушла у прву фазу реформе средњег стручног образовања. Уведен је нови огледни образовни профил – пословни администратор, који су подржали немачка влада и организација ГТЗ. Тако је школа добила савремена наставна средства и услове за реализацију обуке у бироу, а ученици су основали своје предузеће „Папирко“ како би се путем симулације што боље припремили за захтеве савременог тржишног привређивања.
Школске године неретко су прекидале епидемије, хладне учионице, штрајкови запослених, али дух школе ишао је ка превазилажењу недаћа. Свака диплома ђака, свако радно место, напредовање у каријери, али и зарађена пензија, потврда су успеха наше школе и њене борбе за вредне резултате кроз бурне деценије.
Економско-трговинска школа сходно захтевима времена иде ка модернизацији, негујући притом оно што је вредно у њеној богатој историји и достојно њених утемељивача.